Мјесечни трошкови студената који студирају у Бањој Луци , у које су урачунати трошкови студија , станарине , хране , одјеће , обуће и литературе износе више од 500 КМ. Половина просјечне плате потребна је за финансирање једног студента у породици , и то само за основне животне потребе.
У основне мјесечне трошкове студената нису урачунате рекреативне активности , одласци у теретану , одласци у кино и позориште као ни повратне карте кући.
Ако основним трошковима додамо цијену повратних карата и само неке од ових активности , мјесечни трошкови иду и до 700 КМ , што је 80% просјечне плате која у Републици Српској за мјесец октобар 2020. износи 964 КМ.
Трошкови хране и смјештаја празне џепове
Студенти кажу да највише новца мјесечно троше на смјештај и храну. Цијене двособних станова који се налазе до 20 минута удаљености од факултета износе од 300 до 400 КМ плус режије , те се студенти одлучују на живот са цимерима како би смањили трошкове.
Према ријечима једног од студената који је из Козарске Дубице , пристојан стан је врло тешко пронаћи те да већина станова када се прикључе трошкови интернета коштају 200 КМ по студенту.
Смјештајни капацитети у студентским домовима пружају могућност јефтинијег становања , гдје цијена кревета износи од 25 КМ до 110 КМ.
Већ 4 године живим у дому и задовољан сам смјештајем. У 4. павиљону студенти имају повољне услове за живот а и цијена је приступачна – каже Милан М. , студент 4. године Технолошког факултета.
Четири павиљона у оквиру Студентског Центра ” Никола Тесла” располажу са 1300 кревета док на Универзиту у Бањој Луци тренутно студира више од 11 000 студената , те је највећи број студената принуђен да станује приватно и издваја знатно више новца.
Осим станарине , највише новца студенти троше на храну – више од 100 КМ.
Хранимо се скромно , не одлазимо често у ресторане . Углавном спремамо себи храну у стану или купимо у пекотеци. Тако радим ја али и већина мојих колега – прича Дејана , студентица Филозофског факултета.
Студентска менза нуди могућност свим студентима чије стално мјесто пребивалишта није Бања Лука да се ту хране и на тај начин смање трошкове. Цијене су симболичне : доручак 0,60 пф. , ручак 1,40 КМ те вечера 1 КМ.

Одјећа и обућа – само оно што је неопходно
Да ситуација у којој се студенти налазе није ни мало бајна , говори и податак да на одјећу и обућу троше само колико морају.
Како кажу , не желе да оптерећују родитеље додатним трошковима .
Сестра и ја студирамо и кућни буџет је доста оптерећен иако живимо у дому. Издвајања за храну и литературу су велика. Некада на одјећу потрошимо 100 КМ , али то је углавном ријетко јeр купујемо оно што нам је неопходно.
За додатне активности често нема новца
Када се саберу тршкови становања , хране , литературе и одјеће студентима не остаје много средстава за слободне активности.
Кажу да је разлика итекако видљива у односу на колеге које живе у Бањалуци , те да често нису у могућности да испрате њихов начин живота.
Одлазак у кино или позориште за нас је много већи трошак , јер треба да подијелимо свој џепарац како би “преживјели” остатак мјесеца. Теретану могу да приуште углавном они који мање новца мјесечно издвајају за станарину , па успију да уштеде – сматрају студенти.
Студентски послови слабо плаћени
Како би олакшали трошкове родитељима , студенти се често опредјељују за послове плаћене на дневницу.
Резултати истраживања проведеног међу студентима показали су да готово 94% студената не може да задовољи основне животне потребе обављајући студентске послове.
“Обавезе које имамо на факултету не остављају нам много простора за студентске послове. Колеге и ја радимо повремено у “LC Waikiki” гдје за осам сати рада добијемо свега 18 КМ. Са тим новцем немогуће је преживјети мјесец.” – кажу студентице завршне године Факултета политичких наука.
Цијене студентских послова крећу се од 1,90 КМ до 3.75 КМ по сату
Студентски представници кажу да су свјесни лошег положаја студената у друштву , поготово оних који плаћају приватно станарину.
Катарина Веселиновић , члан Научно – наставног вијећа на Факултету политичких наука и потпредсједник Студентске организације поменутог факулета истакла је да је смјештај у дому мала помоћ студентима као и њиховим родитељима, међутим капацитети нису ни приближно довољни. Студенти слабијег имовинског стања често су приморани да проналазе послове преко студентских задруга који су јако лоше плаћени.