ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У СРПСКОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ


Колико су заступљени женски ликови у филмовима?

Заступљеност женских ликова у српској кинематографији је занимљива ствар за разматрање. Када се вратимо само три године уназад и упоредимо филмове из 2018., 2019. и 2020. године уочавамо знатну разлику у расподјели женских и мушких ликова. Током прошлости увиђамо да није било довољно снажних  “носећих” женских улога . Мушке улоге у филмовима су чешће и имају “разрађеније” ликове.

Насловне женске улоге у српском филму?

Истражујући период од 1992. године па до данас наилазимо на чињеницу да веома мали број жена носи насловне улоге,  свега нешто око пар филмова. Неки од њих су: Зона Замфирова (2002.), Наташа (2001.), Чарлстон за Огњенку (2008.), Црна Зорица (2012.), Јелена Катарина Марија (2012.) и Дара из Јасеновца (2020.). 

Извор фотографије: купидо
Извор фотографије: википедија
Извор фотографије: википедија

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                           

Када се вратимо мало дубље у југословенску кинотеку наилазимо на податак да у периоду од 1945. до 1992. године само четири српска филма носе насловне женске улоге. Списак тих филмова: Мајка Катина” из 1949., “Потражите Ванду Кос” из 1957., “Сирота Марија” из 1968. и ” Јована Лукина ” из 1979. године.

Инфографика

Стереотипи и жене у домаћој кинематографији?

Категорија жена у домаћем филму изузетно је широко поље. Перцепција жена мијењала се у зависности од неких друштвених околности и од периода до периода у ком су живјеле. Главна асоцијација на жене у домаћем филму је подређеност. Оне су махом пратиле централног мушког јунака и биле у функцији рјешавања његових проблема. Женски лик вјечито је у раљама живота, мученица, неснађена, злостављана, маргинална личност, а ако не спада у ову категорију она је домаћица или сексуални објект који ће да распали пажњу публици у три минуте колико је у кадру. Тужно.

Од фаталних љепотица до потпуне инфериорне мученице?

Женски ликови у филмовима из прошлости, у поређењу са данашњим, и нису се пуно помјерили “са мртве тачке”. Оне су обично биле жене сумњивог морала, чистачице у фабрикама, партизанке и мајке које су пратиле мужеве и синове у рат.  Жене су напросто укалупљене у мисао лијепа и сумњивог морала или очајна и понизна. Једина разлика тада и сад је да данас нема партизанки. Кроз 1960. је све видљивији заокрет према потрошачком друштву. Све чешће се снимају комедије у којима видимо троп декадентних младих жена. Домаћи филмови све више прате западну филмску индустрију, еманципација женских ликова .

Стереотипи? Зар опет ти стереотипи?

Женски ликови упркос свему и данас су још увек  маргинализовани и сексуализовани. Начин на који су жене приказане на филму и серији је поприлично тужан. Истраживање показује да је већина жена у филмским остварењима прилично провокативно обучена. Трендови по питању грађе тијела и конфекцијски број глумице и више су него видљиви.

Какви женски ликови би требали да постану нормалност? 

Женски ликови су махом споредни ликови у нашој кинематографији. Жене су сексуализоване и приказане стереотипно. Влада неравнотежа око запослености и врсте посла који обављају мушке и женске улоге . И мушкарци и жене требали би у филмовима и серијама више виђати жене које доносе одлуке и то би требало да постане нормалност” . Повећавањем таквих женских улога креатори садржаја могу утицати на амбиције, каријере и тежње дјевојака и младих жена. У земљи и у иностранству.

Феминизам и кинематографија?

Иако су ријетки моменти филмова код нас који се баве искључиво темом феминизма, велики је број женских ликова који се могу посматрати као феминистички узори . Издвајамо неке женске улоге у филмовима и серијама којима се сви дивимо.

Јелица Сретеновић у серији “Бољи живот”

Иако су прве асоцијације на ову серију мучна репризирања на РТС-у и РТРС-у, некима је прва асоцијација управо јунакиња Кока. Јелица Сретеновић која тумачи улогу Ковиљке Коке Станковић представља жену која се сама бори са свим животним недаћама, без длаке на језику.

 

Милена Дравић у филму “Није лако са мушкарцима”

Ријеч је о романтичној комедији из 1985. године у којој Милена Дравић тумачи улогу Гордане, младе, самохране мајке три тинејџерке. Она сама зарађује да би издржавала породицу. Поред тога што је добра мајка, труди се да не запостави и себе. 

 

Бранка Катић и Ана Софреновић у филму “Убиство са предомишљајем”

извор фотографије: херцегртв

Филм говори о ужасним деведесетим и о три несрећне генерације жена . Бранка Катић је у улози младе новинарке Јелене која игнорише сурову реалност, рат и бједу која је окружује. Овај филм дотиче многобројне теме и наглашава јаку жену која се бори с тим. Филм приказује ратно стање, друштвене околности у Србији и свеопште расуло, али и двије веома необичне жене у различитим историјским периодима. Обе новинарке, обе неустрашиве и помало дрске и обе владари својих живота у свијету мушкараца. Ана Софреновић у улози Јелене Љубисављевић (баба Бранке Катић у филму) ледена је краљица у новинској агенцији Танјуг у Југославији на крају Другог светског рата.

За све оне који желе да погледају филм могу на линку испод:

https://www.youtube.com/watch?v=FIcuBKL2Y8g&ab_channel=NikolaDasic

Ово су само неки филмови гдје су жене веће “фаце” од мушкараца. Овакви филмови истичу црту јаких жена. Било би лијепо да их у будућности буде више, јер су жене заслужиле. Зиста јесу!

 

Kako je Covid-19 uticao na način rada masovnih medija i na povjerenje publike u medije?
Zašto je Banja Luka „Krajiška ljepotica“?

Your email address will not be published.