Еребуни


Eребуни (урартски – УРУер-бу-ú-ни) је стари град Урартуа или Ванскога Краљевства. Урарту је држава из жељезнога доба која се је налазила близу језера Ван на Арменској висоравни. У доба владавине краља Менуа (владао од 810. до 786. пр. Кр.), узгред буди речено, границе Урарту су се рашириле на запад – до обала Еуфрата, на исток – до језера Урмија и на сјевер до ријеке Аракс. Урартски краљеви Аргиштија И. (Аргиштис И., владао од 786. до 764. пр. Кр.) и Сардури ИИ. (владао од 764. до 735. пр. Кр.) проширили су границе своје краљевине до обале језера Севан и земље Ериах (Ширак) близу подножја планине Арагац.

erebuni
erebuni

Рушевине Еребунија се налазе на брежуљку Арин-Берд (“Аријева утврда”) у данашњем Јеревану. Еребуни је служио као стражарска утврда против барбарских напада са сјевернога Кавказа. Још у то доба у граду је био направљен сустав за наводњавање. Касније, како би надомјестио напуштени Еребуни, краљ Руса ИИ. (владао од 685. до 639. пр. Кр.) неколико километара сјеверније даје изградити град-утврду Тејшебаини који постаје главни град сјеверне покрајине, те служи као складиште за прикупљене производе који су касније слани у главно средиште краљевства, главни град Урартуа Тушпу (касније Ван). Град Тушпа је био смјештен на обали језера Ван, а почетком 6. стољећа пр. Кр. опљачкали су га и спалили Медијци. Држава Урарту је пала око 585. године пр. Кр. под навалом Медијаца, Скита и Кимеријаца.

Еребуни је утемељио урартски краљ Аргиштија И. 782. године пр. Кр. У једном урартском натпису на клинастом писму можемо прочитати сљедеће: ”Величанственошћу бога Халдија Аргиштија, сина Мануе, ову је моћну утврду саградио; одредио је њезино име Еребуни за славу земље Биаинили и за страх непријатељима. Земља је била пуста, велика сам ђела ту сам учинио. Величанственошћу бога Халдија Аргиштија, син Мануе, велики краљ, краљ земље Биаинили, владар града Тушпе.”

Сматра се да су Урарти напустили Еребуни без битке јер према археолошким налазима у 5. – 6. стољећу пр. Кр. дио утврде је био преуређен. На подручју утврде су се појавиле грађевине ахеменидскога Перзијскога Царства. Арехолози су тамо пронашли такођер двије кованице милетске ковнице из 4. стољећа пр. Кр. Осим тога пронађене су коњске жвале, вјеројатно перзијскога подријетла. Ови налази свједоче да је Еребуни живио и у раздобљу ахеменидскога Перзијскога Цартсва (550. – 330. пр. Кр.).

Арменија је наслиједила од Урартуа, осим утјецаја градитељске баштине, много властитих имена. Од земљописних имена истиче се имена подручја, као што су: Ахџник, Ајрарат, Бзнуник, Гехаркуни, Рштуник, Сасун, Тарон, Тосп и други. Од имена градова то су: Арчеш, Јереван, Карин, Ван, а од имена језера и ријека то су Ахурјан, Арацани, Севан. Сматра се да је знатни дио арменских кнежевских (арм. нахарарских) родова, поглавито с наставком надимка “уни”, урартскога подријетла: Арцруни, Бзнуни, Хорхоруни и низ других. Поједини истраживачи корјенословно (етимолошко) повезују име Еребуни с именом главнога града Арменије – Јереваном.

ИЗВОР: hkv.hr

У маркетима хуманитарне корпе за "Мозаик пријатељства"
Majka svijeta – planina Ararat!