Pevaju i plešu u ritmu „Viva Mexico!“


Meksikanci su vredni ljudi, velikog srca. Topli i mili. Spremni na osmeh i ustupak. Da pruže ruku i postanu prijatelji. O Jugoslaviji znaju dosta, a o nama posle te zemlje skoro ništa. Rakiju, ipak, jasno povezuju s nama, kao mi njih s tekilom. Dalek, a blizak, veliki, a dostupan, drugačiji a isti, topao i otmen. To je Meksiko.

„Viva Mexico“ danas odjekuje u meksičkim porodicama! Proslavljajući dan nezavisnosti od španske kolonijalne vlasti, Meksikanci se prisećaju 1821. kada su stekli nezavisnost i, konačo, odabrali naziv za svoju državu i svoje stanovnike – Meksiko i Meksikanci.

Ova imena nastala su od španske reči „mexico“ kojom su kolonizatori nazivali navatl jezik stanovništva, zatečenog u ovom delu američkog kontinenta. Meksiko zapravo Dan nezavisnosti slavi dan ranije, očekajući 16. septembar kao mi novu godinu, uz prazničnu trpezu i s porodicom.

Foto: Tatjana Duronjić

Meksikanci, inače, vole svoju prošlost i rado pričaju o svojoj zemlji. Pričajte lepo o Meksiku, tako otprilike glasi slogan koji se može pročitati na bilbordima na autoputu Meksiko Siti – Akapulko. I za čudo, nije namenjen turistima, jer oni u oba meksička grada radije stižu avionima, nego domaćem stanovništvu s namerom podsećanja kako treba da se predstavlja vlastita zemlja.

Meksikanci to i čine, ne samo rečima, već i snažnim usmerenjem ka postepenom razvoju koji ne „upada u oči“ i donosi prosperitet za sve širi krug stanovništva.

Vrlo brzo sam se, boraveći u Meksiku, uverila da ono što mislimo da „znamo“ o Meksiku, a uglavnom ne znamo mnogo, treba zaboraviti. Zašto? Jer, većina tog „znanja“ o ovoj zemlji predstavlja sliku holivudskih stereotipa o Meksiku kao zemlji siromaštva i zemlji bez mnogo budućnosti. A to, jednostavo, nije tačno.

Vekovi meksičke istorije i novo vreme za Meksiko

Okružen Pacifičkim i Atlantskim okeanom, Meksiko je zapravo razvijena industrijska zemlja s velikim zalihama nafte, srebra, olova, žive i cinka.

S velikim divom za leđima – SAD, malom i mladom državom Belize, te državom Gvatamalom, svojom nekadašnjom teritorijom,

Meksiko kao jedna od tri države Severne Amerike, mudro razvija saradnju sa svojim susedima, često prećutno prelazeći preko svega što može dodatno da optereti neuređene stvari iz prošlosti. Ova velika zemlja tek u novije vreme i, sa velikom merom opreza, otvara vrata istorije koju je potisnula u svet arhiva i kolektivnog sećanja.

Savremeni Meksiko danas u većoj meri otvara mnoštvo svojih arheoloških i geoloških lokaliteta iz doba predšpanske kolonizacije.

„U dolini Meksiko Sitija smatra se da postoji preko 1000 lokaliteta iz doba Asteka, Maja, Inka, a samo je nekolicina istražena i uređena“, kaže nam sinjor Pako, zanimljiv stanovnik Ciudad de Méxica, kako Meksikanci zapravo zovu svoj glavni grad, smešten na preko 2200 metara nadmorske visine, u veštački isušenoj dolini voda.

Foto: Tatjana Duronjić

Jedna od ovih turističkih lokaliteta na koju su Meksikaci vrlo ponosni su iskopine astečke civilizacije u istorijskom centru Meksiko Sitija, u neposrednoj blizini Saborne crkve i trga Zocolo, za kojeg Meksikaci tvrde da je najveći na svetu.

Gugl kaže, drugi najveći na svetu. Prvi ili drugi, potpuno je svejedno. On je divan, prefinjen, okružen baroknim zgradama iz španskog i francuskog vremena.

U glavni grad 32 federalne države Meksika, u Meksiko Siti, dnevno uđe još hiljadu novih stanovnika, pa se veruje da u njemu živi svaki šesti stanovnik zemlje, odnosno preko 20 miliona ljudi.

Vekovi meksičke istorije predstavljeni su u Antropološkom muzeju u Meksiku Sitiju, jednoj od najvažnijih turističkih i kulturnih atrakcija grada. Ovaj muzej, prema obimu postavke, načinu predstavljanja, kvalitetu eksponata i s muzejskim uređenim prostorom uopšte, mnogi smatraju jednim od najboljih antropoloških muzeja sveta.

U ovom muzeju najatraktiviji eksponat predstavlja 25 tona težak kameni „sat-kalendar“, po kome je astečka civilizacija naročito poznata. U centralnom delu Atropološkog muzeja, drvo života simbolično objedinjuje više izdvojenih postavki iz različitog vremena njihovih predaka i podseća na snagu obnove i trajanja ove velike nacije.

Ponosni na svoju burnu prošlost, ali i na ono što su postigli do danas, Meksikanci očekuju još bolji život za većinu. Ili, kako sami kažu, pravedniju raspodelu nacionalnog bogatstva. Nadu da je to moguće u jasno izdiferenciranim društvenim slojevima Meksika, pruža nova politička situacija u ovoj zemlji, nastala nakon ovogodišnjih majskih izbora i pobede liberalnog predstavnika Andresa Manuala Lopeza Obradora…

Novinar iz Meksiko Sitija, José Juan De Ávila, veruje da Meksiko otvara vrata novog doba i kaže: „Po prvi put u stotinu poslednjih godina, Meksiko se ozbiljno nada boljoj sutrašnjici za svakog u podjednakoj srazmeri“.

S gospodiom De Ávila-om pričala sam i o meksičkom novinarstvu, za koje kaže da je razvijeno i analitičko. Pričali smo i završenim izborima u Meksiku, o stanju sveta u celini, o ljudskoj sreći i sudbini. O ovom poslednjem – jer nas je ona spojila, neočekivao i „preko prijatelja“.

Jela sočna i meka – i za gurmane i probirljivce

Milionski turisti Meksiko gledaju drugim očima – ljubopitivo. Oni u Meksiko dolaze zbog dobre hrane, zabave, lepog vremena i ljubaznih domaćina. Svega toga ima u izobilju, pa turisti iz Meksika odlaze da bi se uskoro vratili.

Meksiko je stoga jedna od najpopularnijih turističkih destinacija sveta. Hrana u običnim kafeima je sveža kombinacija mesa, povrća i tortilja. U eksluzivnim, to je veličanstven zbir ukusa i aranžmana uslužnih konobara.

Bogata meksička kuhinja, inače, pod zaštitom Uneska, oduševljava ne samo gurmane, već i različite probirljivce. U meksičke tortilje može da se stavi sve što srce poželi i neće biti greške. Jela su sočna i meka, servirana na, u evropskoj civilizaciji neobjašnjivo zapostavljenoj čipki.

Hrana jeste nesvakidašnjeg ukusa, ali to je ono što se u Meksiku i očekuje. Probni zalogaj lako postaje odabrani ručak, a još lakše se ponovo jede.

Meksikanci retko piju kafu. Radije, čaj ili voćne napitke. Samo malobrojni puše, a sudeći po čistoći ovog milionskog grada, Meksikanci ne ostavljaju smeće za sobom. Ili, bolje čiste i više vole svoje životno okruženje.

Meksiko Siti odiše lepo i funkcionalno uređenim parkovima, širokim alejama, cvećem na svakom koraku, fotanama, mladima koji na raspustu rade i starijima koji vas prefinjenim manirima pozdravljaju, uz obavezan smešak. „Buenas dias, buenas tardes, bon provecho, gracias“, reći su koje se čuju na svakom koraku.

Stare muzičke kutije predivnog izgleda, violine, gitare, deo su ambijenta svakog trga. Peva se i pleše često. Raduju se životu i žure na posao koji vole i cene. Meksikanci su vredni ljudi, velikog srca. Topli i mili. Spremni na osmeh i ustupak. Da pruže ruku i postanu prijatelji.

O Jugoslaviji znaju dosta, a o nama posle te zemlje skoro ništa. Rakiju, ipak, jasno povezuju s nama, kao mi njih s tekilom.

Meksiko je zemlja o kojoj se može ispričati mnogo priča. Mnogo različitih priča Janusove prirode. Drugačija priroda nije za ovu pricu, jer mi lepo pričamo o Meksiku. “

Spajajući“ dva američka kontinenta, Meksiko poseduje prirodu prolaza i snagu spajalice. Ova metafizička priroda deo je meksičke stvarnosti koju mogu da osete duše koje traže više od vidljivog. Iz ove perspektive gledajući, oko 120-130 miliona Meksikanaca strpljivo čeka vreme preobražaja – i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu. Oni veruju da je budućnost njihovo vreme. I zato pevaju i plešu u ritmu „Viva Mexico! “.

Izvor: nezavisne.com

"Nezavisne": Studenti slabo informisani o radu svojih predstavnika
Top 5 problema samostalnog učenja i obrazovanja