Čiji je bend Azra?


Branimir Džoni Štulić, jedna od najvećih zvijezda jugoslovenskog rokenrola već dugo živi daleko od Balkana, o kome je pjevao. Čiji je bend „Azra“? A ko je Džoni Štulić? Šta mu je donio ostrakizam sa ovih prostora?

U jednoj televizijskoj emisiji krajem osamdesetih godina prošlog vijeka, Džoni Štulić je rekao da će se uskoro vratiti iz Holandije, samo da sredi neke stvari. Ipak se nije vratio. Povremeno je svraćao i u Zagreb i u Beograd, dao poneki intervju, ali zauvijek je ostao u Holandiji.

Već skoro tri decenije živi osamljeno, nerado priča sa kolegama, prijateljima, novinarima a, kako kaže, izabrao je baš tu zemlju jer u njoj nema mnogo Jugoslovena. Od njih je pobjegao kada je Azra bila na vrhuncu slave u Balkanu.

Od početnog flerta sa sevdalinkama sredinom sedamdesetih, preko uticaja „Bitlsa“, novog talasa i panka, Štulić je konačno oformio grupu „Azra“ i 1980. godine izdao album pod kojim je poklekla cela SFRJ.

Novinar Teofil Pančić kaže da je Štulić kao oficirsko dijete, koji je živjelo po raznim mjestima u SFRJ, bio jedan pravi jugoslovenski tip, sa kojim se pomalo svako mogao identifikovati, ali niko do kraja.

„On je bio Zagrepčanin s jedne strane, a Azra je bila izrazito zagrebački bend, ali sa druge strane on nije imao taj kajkavski lokalizam, nego je bio deo jedne šire slike“, objašnjava Pančić.

Već od sredine osamdesetih Štulić živi na relaciji Holandija-Jugoslavija, a pred sam rat nekoliko meseci boravi u Beogradu.

Tih meseci, u Beogradu se susretao sa muzičkim kritičarem Vojislavom Pantićem.

„Nonstop je dolazio do nas i pričao svojim budućim projektima. Imao je ideju balkanskog sevdah benda i želju da napusti rok. Hiperaktivan u razmišljanju šta će da radi sa svojom novom muzikom, novim bendom. Rasformirao je ‘Azru’ 15. avgusta 1990. godine i rešio da istražuje nove puteve“, seća se Pantić.

Ovih dana iz Holandije od Štulića stižu oštre rečenice. Zbog sukoba sa „Kroacija rekordsom“ oko vlasničkih, izdavačkih i autorskih prava Štulic je progovorio. Između ostalog im im je zamerio, što ga, kako kaže, svrstavaju u Hrvate.

Izvor: Davor Višnjić/PIXSCELL

Bilo da je pobjegao da ne bi bio svrstavan i da bi ostao svoj ili zato što nema šta da kaže, bivše republike, a ni fanove, to ne zanima. Hoće ga za sebe po svaku cijenu.

Džoni Štulić je sam izabrao da bude ostrakizovan sa prostora o kojima je pevao. Da li zato što je Balkan zaista sudbinom proklet? Uostalom toliki su protiv svoje volje otišli u Holandiju. Pustimo jednog da svojevoljno ostane tamo.

Foto: 24 sata

Kad novinari utihnu
(Ne)postoji privatnost u novim medijima