АНКСИОЗНОСТ – ЕМОЦИЈА, А НЕ БОЛЕСТ


Анксиозност, заједно са депресијом све чешће представља дијагнозу пацијената који у условима не проналажења другог излаза из стања у којем се налазе одлуче да  помоћ потраже од стручног лица. Још већу забринутост изазива чињеница да се анксиозност јавља код особа млађе животне доби, те да последњих година по стопи раста обољелих може да се сматра епидемијом.

Брзина живота човјека у савременој доби,  жеља да се упркос мањку врмена све обавезе обаве у правом моменту, тежња перфекционизму те бројне тешке животне ситуације сматрају се најчешћим покретачима анксиозности код људи. Управо је то оно што представља објашњење зашто је оваквим стањем духа  најчешће погођен дио популације старосне доби од 17. До 40 година.

Зснимљиве чињенице о анксиозности

Симптоми анксиозности најчешће се јављају у виду дрхтања, напетости, страх од несвјестице, вртоглавице, страхови да ће се вама или неком од људи из ваше близине десити нешто лоше.

Анскиозни поремећај се веома често доводи у везу са депресијом, па су тако и особе које пате од неког вида анксиозности често у дилеми да ли имају и депресију или да ли ће можда анксиозни поремећај у једном тренутку прећи у депресију. Разлог повезивања, а нерјетко и поистовјећивања ова два појма јесу симптоми који у одређеним ситуацијама могу да се манифестују на сличан начин, ипак разлика између та два стања је оргомна.

Анксиозна особа је у страху да ће јој се десити нешто лоше и да ће изгубити контролу над собом, а усљед нагомиловања тих страхова долази до паничних напада. Такво стање није карактеристично за депресивне особе, које веома често плачу, немају жељу ни вољу за дружењем, те мисле негативно и успорено. 

За анксиозност се може рећи да је страх од будућности, док депресија преставља осјећај туге и безвољности, проузроковано догађајима у прошлости.

 

„Након раскида турбулентне везе, из које сам изашла повријеђена и психички и физички, јер ме је момак веома често у налету бијесна знао и ударити, данима сам сједила затворена у соби. У једном моменту срце креће све брже да лупа, грче ми се мишићи, презнојавам се, нешто попут срчаног удара. Тада креће пакао од мог живота“ овако причу о свом искуству са анксиозношћу почиње бањалучанка Дајана Нинковић и наставља:

„ У болници су ми рекли да је са мојим организмом све у реду, али моје тијело је показивало другачије, испоставило се да патим од напада панике или анксиозности. Таблете за смирење у којима су доктори видјели спас, мој организам није прихватао, па су напади бивали све чешћи,  једном мјесечно. Нисам смјела да ходам градом, јер ноге нисам осјећала, имала сам осјећај као да ће ме земља прогутати. Уђем у аутобус и кренем да се гушим, смета ми гужва, људи око мене. У једном моменту лијек сам проналазила и у алкохолу, кад год би осјетила да ће напад доћи посезала са чашицом више. Када сам схватила да сам превише млада да себи допустим нешто тако запитала сам се шта је мени заправо? Тада сам почела да истражујем о свом проблему, ишла сам корак по корак са симптомима. Нападе панике сам побједила, када сам поједила сама себе, уз јаку подршку и ослонац ближњих. Сада, када сам побједила анксиозност могу да упутим савјет свима који пате од ове појаве да им нико не може помоћи, осим њих сами. Убједите само себе да ће све бити у реду и вјеруте, и биће.“

Као излаз из оваквог стања духа у којем је осјећај страха да ће ти се десити нешто лоше стално присутан, особе које пате од анксиозности нерјетко виде и у посјети манастирима и разговору са игуманима.

 Управо је то случај са двадесетогодишњом бањалучанком, која је жељела да остане анонимна. Анксиозност се код ње јавила након тешке саобраћајне несреће, када су напади панике знали да се понављају и по неколико пута у мјесецу.

„Када су напади почели нисам знала да се ради о анксзиозности, али након прегледа код доктора испоставило се да сам здрава и да је све у реду. Почела сам да сумњам да је проблем у мојој глави и одлучила да истражујем на интеренту. Сама сам дошла до закључка да патим од анксиозности и отпочела сам са лијечењем уз помоћ хомеопатије и таблета на биљној бази, али безуспјешно. Промјенила сам неке животне навике, како бих ублажила симптоме анксиозности. О свом проблему сам разговарала и са игуманом манатира у Крупи на Врбасу. Он ме је учинио спокојнијом, некако као да сам знала да ће послије тога све бити у реду. Рекао ми је да страх настаје када се удаљимо од Бога, јер ко у њега вјерује нема страхова, а у мом случају и јесте било тако. Сада су напади све ријеђи и догоде се можда једном у два мјесеца, иако нисам потпуно превазишла проблем са анксиозношћу, сада бар знам како да је контролишем и због тога сам веома поносна на себе.“

Мирјана Лукић, психотерапеут анксиозност прије свега сматра емоцијом, а не болешћу и сходно томе, људи не болују, него пате од анксиозности. Исто тако, сматра да постоје неке ситуације када је адекватно осјећати анксиозност, као што је случај у ратним околностима, јер нас тад анксиозност мотивише да неђемо склониште и слично.

„Прије 6 година сам завршила студије психологије и опредјелила сам се за психотерапијски правац трансакциону анализу, од када детаљније изучавам анксиозност. Анксиозност је заправо тјескоба, врста стрепње коју особа осјећа када закључи да није у стању да изађе на крај са животним тешкоћама. Та процјена углавном није истинита, а настала је неким искривљеним ставовима клијента. За њега је та процјена итекако логична и смислена, али важно је имати на уму да није све што је логично уједно и тачно. У смислу превенције појаве анксиозносто, важно је допустити себи да погријешимо, учити да будемо добри према себи, стављати себе на прво мјесто, трагати за техникама релаксације које нама одговарају и сл. Рекла бих да је анксиозност озбиљна друштвена појава, која је постала нормална, нормална у смислу да нема особе која је није доживјела или која је у неком периоду у свом животу неће доживјети.“

Особе које пате од анксиозности углавном нису си свјесне свог проблема или из страха то ни сами себи не желе да признају. Оно што је евидентно, јесте да анксиозност представља озбиљан проблем друштва 21. вијека.

Извор насловне фотографије: Радио Сарајево

Banja Luka kroz istoriju
Ko kontroliše namirnice iz "Zdrave ishrane"